Savremeni uslovi života često nam nameću izazove koje nekada ne možemo savladati na adekvatan način, onako kako bismo želeli ili očekivali. Kada se susretnemo sa određenim emocijama (anksioznost, stid, bes…) ili praktičnim problemima koji nam stvaraju poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju i koje ne možemo rešiti samostalno, postavlja se pitanje stručne pomoći. Da li krenuti na psihoterapiju? Kako i da li ona može da mi pomogne? Važno je znati da bez krize nema ni razvoja. Na psihoterapiju ne idu slabi nego upravo hrabri, oni koji su spremni da se suoče sa svojim strahovima, sa izazovima promene, oni koji žele da se razvijaju i rastu.

Psihoterapija je, za razliku od savetovanja, duži proces. Tokom razgovora psihoterapeut koristi različite psihološke tehnike kako bi pomogao klijentu da promeni  štetne obrasce mišljenja, osećanja i ponašanja koji ga mogu omatati u svakodnevnom funkcionisanju. Bitan element psihoterapije jeste terapijski odnos. Bezuslovno prihvatanje klijenta i odnos pun poverenja postaju temelj i preduslov uspešnog okončanja psihoterapijskog procesa.

Psihološko savetovanje traje kratko, svega nekoliko seansi. Fokus se  stavlja na neki konkretan, manje obiman problem.  Važno je znati i ne treba očekivati dobijanje gotovih rešenja i saveta. Tokom savetodavnog rada klijenti mogu doći do uvida koji će im biti od pomoći u potrazi za najadekvatnijim rešenjima za njih i njihov životni kontekst.